Сито штампа укључује причвршћивање мрежастог сита за оквир и блокирање отвора мреже у подручјима без шаре, омогућавајући пасти за штампање да прође кроз отворену мрежицу и пренесе се на тканину. Сито штампа је еволуирала из процеса штампања шаблона. Екрани су првобитно били направљени од свилене или фосфорне бронзане жице, али су углавном замењени екранима од синтетичких влакана. Величина мреже се бира на основу специфичних захтева процеса. Узорци се обично креирају фотоосетљивим процесом: мрежа се затегне и фиксира за оквир, а затим премаже фотоосетљивом емулзијом (као што је поливинил алкохол или желатин помешан са амонијум дихроматом). Након сушења, провидни филм са дизајном се поставља преко екрана ради излагања светлости. На крају, сито се испере топлом водом да би се уклонила неекспонирана емулзија, а затим се ојачава, што резултира готовим ситом за штампање.
Сито штампа подразумева припрему самог штампарског сита. (Историјски гледано, екрани су били направљени од фине свиле – отуда и термин „сито штампање“ – и иако се свила више не користи, назив је и даље присутан у индустрији.) Сито се састоји од тканине од фине мреже направљене од најлона, полиестера или металне жице која је чврсто затегнута преко дрвеног или металног оквира. Непрозиран, непорозни филм се наноси на тканину екрана. Прозирни филм се уклања са подручја која одговарају дизајну, остављајући иза себе отворену мрежу; ово подручје је место где ће се шаблон штампати. У већини комерцијалних апликација, тканина за екран је прво премазана фотоосетљивим филмом, а узорак се открива уклањањем филма у областима дизајна кроз процес излагања светлости. За штампање, екран се поставља преко тканине. У рам се сипа паста за штампање, а за гурање пасте кроз мрежасте отворе користи се брисач (алат сличан брисачу ветробранског стакла аутомобила).
Свака боја у дизајну захтева посебан екран да би се омогућило штампање различитих боја. На пример, штампа у три боје захтева три екрана за примену три боје на тканину. Штавише, елементи шаре за сваку боју морају бити прецизно поравнати на екранима како би се обезбедило тачно постављање након штампања, спречавајући грешке у штампању, као што је зелена стабљика руже која се штампа преко средине њених црвених латица. „Регистрација“ је индустријски израз за тачно поравнање свих боја дезена током штампања.
Постоје три примарне методе сито штампе, а све су засноване на истим основним принципима. Први је ручно сито штампање; широко коришћен 1920-их, и данас је у употреби за мале серије, високо-модне одеће или прототипове производа. Друга је аутоматска сито штампа – такође позната као штампа на равном екрану – која карактерише аутоматизован процес и релативно велике брзине производње (отприлике 500 јарди на сат), што га чини погодним за тканине попут фротирне тканине или за ситно, сложену штампу. Трећи метод је ротационо сито штампа, континуирани процес који нуди највећу брзину производње (преко 3.500 јарди на сат) и тренутно је најраспрострањенија техника сито штампе [3-4]. Међутим, главни недостатак сито штампе је велика потрошња воде и стварање значајних количина отпадних вода током производње.